Ishrana

Kefir: Čudesni napitak sa Kavkaza

Kefir je osvežavajući dijetetsko probiotski napitak od fermentisanog mleka, koji se dobija fermentacijom iz mešovite kulture mikroorganizama koju čine nekompetitivne mlečno kiselinske bakterije i kvasci. Kefir se sa mlekom čuva na 15 do 20 stepeni u hermetički zatvorenoj posudi (preporuka je da odstoji 48 sati kako bi u potpunosti sazreo). Za decu je dobar kao zamena za mleko.

Već vekovima poznat kao tradicionalan napitak Kavkaza, jer ga smatraju da je zaslužan prvenstveno za dugovečnost, kao i vitalnost čoveka.

Lekovitost tj. terapeutska svojstva kefira potiču od njegove mikroflore, pa je čak 1887. godine priznat kao najmoćnije sredstvo u borbi protiv tuberkuloze. Uspešno leči i želučane tegobe, crevne tegobe, nadražaj jetre, katar, pojedine bubrežne bolesti, bolesti kože, anemije, zatvor, pomaže kod kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, pa čak je koristan i kod raznih alergija i astme. Pomaže kod impotencije, podmlađuje, rastvara holesterol, a ima i sve vitamine potrebne za život.

Još mnogo toga ima vezano za kefir i njegova blagotvorna dejstva, ali prvenstveno ćemo reći i razvrstati njegovo doziranje, a i reći ćemo vam njegov recept, kako biste ga sami mogli praviti kod kuće.

Dnevna upotreba kefira (doziranje):

Pola litre za probleme sa: astmom, bronhitisom,  želudacom, crevima, ekcemom, alergijama (osipi), zatvorom, itd.

Jedna litra kefira za probleme sa: kandidom, protiv raka (preventivno), bubrezima, bešikom, žučom, žuticom, hipertenzijom, malokrvnošću, leukemijom, sklerozom, nesanicom, nervnim sistemom, alkoholizmom, narkomanijom, itd.

Recept za kefir:

Mleko (sobne temperature) sipati u teglu, pa potom dodati kašiku zrnca kefira. Ostaviti da odstoji naredna 24 časa. Zatim, procedite kefir kroz obavezno plastičnu cediljku, polako mešajući da se gljiva ne ošteti (koristiti drvenu ili plastičnu varjaču; nikako metalnu). Ovo pravilo isto važi i za posuđe (da bude od navedenih materijala). Tako ćete dobiti dve šolje kefira, a gljivu narednih dana ispirajte na svaka tri/ četiri dana i prespite je u čistu teglu sa mlekom, pa pokrijte je gazom i potom ostaviti da prenoći na tamnom mestu. Na takav način svaki dan ponavljajte ovaj postupak. Posle određenog vremena gljiva će se razmnožiti, pa je možete poklanjati prijateljima i poznanicima da i oni sebi prave domaći kefir. A u slučaju da neko vreme morate biti odsutni i ne budete mogli da ponavljate ove postupke sa kefirom, tada gljivu operite i stavite u teglu sa vodom (na jednu kašiku gljive ide jedna čaša vode). Gljiva pripremljena na takav način može da miruje dvadeset dana.

Voćni kefir: Ako volite voćni jogurt onda i sličnu stvar možete uraditi sa kefirom. U kefir dodajte par malina, jagoda, višnje, ili neko drugo voće (po želji), pa kašičicu meda ili šećera . I eto, domaći “voćni jogurt (kefir)” je gotov.

Kefir u vodi (vodeni kefir):

Kefir je poznat da se, inače, lakše vari od običnog mleka. Međutim, osobe koje imaju netoleranciju na glukozu, ipak ne uzimaju mlečni kefir. U te svrhe, preporuka je da se pravi i konzumira vodeni kefir. Tibikos koji se pravi sa granuloma vodenog kefira i zaslađenom vodom (ili sokom).

Recept za napitak od kefira:

Potrebno je: po šest kašika kefirovih gljiva i šećera, desetak zrna suvog grožđa, dva dobro oprana limuna, hladna voda i tegla sa poklopcem zapremine 2,5 litre. Fermentacija će trajati do tri dana na sobnoj temperature I na svetlom mestu je držite. Procedite plastičnom cediljkom I plastičnom varjačom (kašikom), kako smo već na početku naveli. Za ovaj recept će vam biti potrebno šest kašika kefira, a posle svake fermentacije ono što nastane tj. što se razmnoži, stavite u čistu teglu, sa čistom hladnom vodom. Postupak ponavljajte.

Pročitaj još