Zabavnik

„ŽIVIM ZA DAN KAD ĆU UPALITI SVETLO“ Mladi ulični svirač koji godinama zabavlja ljude krije TEŠKU PRIČU

Život je super, znam da će svakog dana da me nasmeje makar minut. Zašto bih bio ljut? Postoje ljudi koji žive mnogo gore od mene, priča Nišlija Radivoje Nikolić (20), koji godinama svira na ulici.

Dečka s osmehom, Radivoja – Raleta Nikolića iz Medoševca kod Niša život je šibao sa svih strana. Međutim, Rale je odlučio da se bori i ne želi da ga niko sažaljeva.

Šta mu sve nedostaje u životu, danima bismo mogli brojati, ali uprkos nedaćama svi ga znaju kao dobrog i veselog mladića. Na ulici svira sa društvom, a instrumente uči da svira sam.

Raletov otac je već dugo u zatvoru, majka sa dve sestre i bratom živi u teškim uslovima kod niškog Starog groblja, a umrla mu je i baka Stanija koja ga je odgajila.

Rale živi sam i bez struje u porodičnoj kući u Medoševcu. Sam se bori za svaki dinar i ne želi da ga iko sažaljeva. Uz pozitivan stav i pomoć ljudi velikog srca, uspeo je da dođe i do dodatnog posla. Počeo je da radi u niškoj firmi „Eldi“, a sad se raduje i prvoj plati koju će primiti 10. marta.

– Zahvaljujući dobrim ljudima zaposlio sam se u struci jer sam završio elektrotehničku školu. Kad primim pola plate, ne znam gde ću pre da raspodelim novac. Moram da platim deo od 17.000 dinara koliko sam dužan za struju, da izmirim dug u prodavnici… Bez struje sam odsečen i živim kao u 16. veku. Ipak, nadam se da će mi uskoro uključiti struju. Valjda će razumeti u kakvoj sam situaciji. Bez struje ne mogu ni da operem veš, da skuvam nešto od hrane… Živim za dan kad ću da uključim svetlo i bacim sveću – optimističan je skromni mladić.

Baka, koja me izvela na pravi put, umrla je četiri meseca posle mog punoletstva. Nju ne smem da izneverim

Rale nije ljut na život, iako većina njegovih vršnjaka živi lagodno s roditeljima.

Ne žali se ni na to što često nema šta da jede, što nosi iscepane jakne…

– Zašto bih bio ljut? Postoje ljudi koji žive mnogo gore od mene. Majka Ana me nije napustila, ja često odem kod nje, sestara i brata. Ali i oni žive jako teško od socijalne pomoći. Do pre dve godine sam živeo sa bakom, koja me je izvela na pravi put. Umrla je četiri meseca posle mog punoletstva. Uvek me je učila da ne budem sa pogrešnim društvom. Ja ne pušim, ne pijem, ne drogiram se… Nisam hteo da postanem loš momak i da je razočaram. Iako nemam dosta toga, nikad ne bih uradio nešto loše. Znam da ljudi svašta rade zbog novca – ozbiljno kaže mladić.

Gledao sam svoje drugare koji imaju sve, nastavlja on, a ipak nisu srećni.

– Kad uveče legnem, uvek nešto poželim. Neku malu stvar. Radujem se svakom danu jer sam siguran da će mi biti pozitivno makar 30 sekundi – priča on.

Sam je naučio da svira gitaru i perkusije i već sedam godina je ulični svirač.

– Imamo bend „Komšije“ i često subotom sviramo u Obrenovićevoj ulici. Svirao sam i dok je baka bila živa i zarađivao novac. Sad su mi svirke preko potrebne, ali moji drugari iz grupe studiraju i ne mogu baš uvek da sviraju. Nedavno su mi poklonili gitaru, mada sam ranije i sam kupovao instrumente. Sad mi je cilj da kupim bubanj – kroz osmeh kaže Rale.

Želeo bih da sviram sa Alenom i Tifom

– Mi sviramo samo pesme eks-Ju roka. Omiljena grupa mi je „Bijelo dugme“. Gledao sam ih nedavno u Nišu. Želeo bih da jednog dana zasviram s Alenom i Tifom. Volim i „Smak“, „Galiju“ i „Kerber“ – priča Rale Nikolić, koji je kao ulični muzičar učestvovao u mnogim humanitarnim akcijama za bolesnu decu.

Pročitaj još